Tokom 1944. godine ostao sam bez oca, majke, brata i sestre… Sakrio sam se iza pozorišne zavese od svega toga: Miša Janketić o glumi kao bekstvu (FOTO) – Vesti Balkan
Home / Zabava i zanimljivosti / Tokom 1944. godine ostao sam bez oca, majke, brata i sestre… Sakrio sam se iza pozorišne zavese od svega toga: Miša Janketić o glumi kao bekstvu (FOTO)

Tokom 1944. godine ostao sam bez oca, majke, brata i sestre… Sakrio sam se iza pozorišne zavese od svega toga: Miša Janketić o glumi kao bekstvu (FOTO)

Naš proslavljeni glumac je nedavno u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu dobio nagradu “Joakim Vujić” za životno delo
Da ovog momenta podvučem crtu mogao bih da kažem da sam od svog života dobio mnogo više nego što sam se nadao i nešto manje nego što sam mogao, kazao je Tanjugu naš proslavljeni glumac Mihajlo – Miša Janketić, koji je nedavno u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu dobio nagradu “Joakim Vujić” za životno delo.

Janketić je u karijeri ostvario niz maestralnih uloga u pozorištu na filmu i televiziji.

Najšira publika ga pamti po ulogama u televizijskim formatima “Porodično blago” i “Srećni ljudi”, dok ljubitelji pozorišta još uvek prepričavaju njegove stvaralačke bravure kao što je uloga profesora Vebera u komadu “Mileva Ajnštajn” koji je igran na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Igrao je generale, vladare…ljubavnike ređe…

Sve esnafske nagrade poput “Dobričinog prstena” ili priznanja “Pavle Vuisić” uokviruju njegovu bogatu karijeru.

Janketić je ekipu Tanjuga dočekao u svom domu u centru Beograda uz opasku da mu je zrelo doba života u deminutivu i da “još uvek raducka”.

– Kada je dobar dan i nema mnogo vlage, odigram predstavu bez problema.

Kad pogleda unazad, Janketić vidi ogroman rad koji je, kako kaže, bio osnovna mera za savladavanje bilo koje uloge.

– Glumci su velika sumnjala jer stalno razmišljamo o svrsishodnosti ovoga čime se bavimo. Pa tako i i ja nakon ovih 60 godina provedenih na sceni – kazao je Janketić.

On međutim objašnjava da se davao svakoj ulozi sve što sam imao i uzimao od nje sve što sam mogao.
– Ta razmena je bila obostrana. Nikada ne mogu reći da bih sada drugačije odigrao neku ulogu nego što sam je odigrao. Tog momenta kada sam stvarao neku ulogu ja sam joj poklonjao sva raspoloživa sredstva. U umetnosti se desi ili ne desi ljubav. Kada je ljubav glumci su blagosloveni – kazao je Janketić.

Popularnost ga je u dugom nizu godina umetničkog stvaralaštva uvek, kako kaže. terala u nelogodu.

– To čime se ja bavim ne zaslužuje toliku popularnost. Kada mislim o tome shvatam da sam bio veoma srećan, jer sam imao neku vrstu tihe popularnosti. Ljudi mi se jave na ulici, pitaju kako sam, nazovu dobar dan i tako…nije bilo vučenja za rukav…Sećam se Mije i Čkalje. Sve to što se njima događalao bilo je nepodnošljivo…Mislim da tako nešto ne bih uspeo da podnesem. Oni su bežali od ljudi na ulici – seća se Janketić.
On je dobar deo svog javnog života ukrao i podredio ga privatnom.

– To je najbolja investicija koju sam u životu napravio. Više sam dobio nego izgubio. Dobio sam sebe i akumulator…osnovicu iz koje sam mogao da radim nove uloge i da se protom radujem i igram – kazao je Janketić.

Tvrdi da sebe nikad nje smatrao glumcem.

– Za sebe kažem da sam igrač koji igra sa velikom radošću. Mogućnost da budem neko drugi je mene vodila od uloge do uloge. Jedva sam čekao da dobijem neku novu ulogu da obogatim svoje iskustvo i galeriju likova koji su i dalje kroz igru živeli u meni. Nikada mi u životu nije bilo dosadno, a to je veliki uspeh za svakog čoveka – kaže Janketić.
Imao je sreću, kako kaže, da radi sa vrhunskim rediteljima.

– Miroslav Belović, Mata Milošević…pa onda ovi mlađi Boro Drašković, Egon Savin…Temeljno i dugoročno sam sarađivao sa Dejanom Mijačem, koji me je na neki način i uveo u karaktere. Kada je čovek mlad on igra mlade ljude, onda dođu na red ljubavnici, što sam uvek pokušavao da eksiviram. Bilo mi je praznjikavo da igram ljubavnike. Kada su došle te karakterne uloge stigla je i mogućnost za pravu igru. Bavio sam se i istorijskim velikanima…Oživljavao na sceni i pred kamerama Živojina Mišića, Nikolu Pašića, Staljina, Tita, Marka Miljanova…Za svaku od tih uloga pročitao sam malu biblioteku knjiga o ljudima koje treba da igram – priseća se Janketić.

Za jednu od najboljih pozorišnih uloga koje je ostvario u karijeri kaže da je u velikoj meri bila zaslužna njegova partnerka na sceni.

– Tokom 1944. godine ostao sam bez oca, majke, brata i sestre… To je nemoguće prevazići. To je nešto što me prati celog života, ma koliko sam bio vešt, uspešan i veseo…To je trauma koja ume da povuče u neko stanje koje nije zgodno. Bavljenje glumom je bilo moj beg iz tih stanja. Sakrio sam se iza pozorišne zavese od svega toga…Išao sam iz jednog u drugi život na sceni i tako zaboravljao na lične tegobe… – priča Janketić.

Porodicu je počeo da “pravi” tek u 38. godini, a svojoj je deci, kaže, dao imena njegovih dragih nestalih i povratio “brojno stanje porodice…”

Njegov sin Marko Janketića je glumac, kaže, po sopstvenom izboru.

On je svedok, kako objašnjava, da nikada za njegovih 60 godina na sceni, pozorište nije bilo u nekim fantaštičnim uslovima.

– Ali nikada se umetnost nije rađala na novcu već na talentu, na daru, na entuzijazmu… – zaključio je Janketić.

Izvor: Telegraf

O nama strahinja

Vidi još

Utrkivao se sa prijateljima na motorima po opasnoj i zavojitoj cesti. Dobro obratite pažnju šta će uslijediti na 0:25! (VIDEO)

Južna Kalifornija jedno je od najboljih mjesta za vožnju na motoru. Vrijeme je gotovo uvijek ...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *